Azra je “normalno” štene. Pod normalno mislim da je psić bez trauma, bez nekih poremećaja (anksioznost, reaktivnost…). Azra će u svojoj budućnosti sigurno imati izlete u parkove za pse. I to je skroz u redu dok god je pas naučen na parkove za pse. Ono što redovito viđam je da vlasnici uzmu štene I otiđu u park za pse ne razmišljajući o tome kako se pas osjeća. Nerijetko sam vidjela da pas koči pri ulazu u park, okreće se vlasniku da ga digne. Vlasnik pri tom ignorira sve te znakove I svejedno uvede psa, rekla bi ugura ga u taj par dok na ulazu stoji nekolicina različitih pasa koji laju, trče oko novajlije, pokušavaju ga iznjušit, glavom ga gurkaju. Vlasnicima je obično sve to jako simpatično jer oni znaju da su ti psi dobri I da njegovom štenetu neće ništa loše uraditi, ali štene to ne zna. Većina ih se prepadne iako kad uđu u park krenu s igrom. To ne znači da će ga proći strah kad psi nasrnu na njega. Ne. Stvorit će obrambeni stav, lajanje, režanje, nasrtanje. Te će danas sutra u šetnji odreagirati na psa koji mu se približava jer zna da će ga samo tako otjerati. Ima pasa koji vrhunski prihvate parkove I sve te pse. Ipak moj savjet je da radije odradite kako treba privikavanje na park nego riskirati gurajući psa unutra pa di puklo. S normalnim štenetom čak sama prilagodba je vrlo jednostavna.
S Azrom smo odšetali jedan sat da vidimo njenu reakciju na pse u parku. Iako je ona definitivno najhrabrije štene trenutno s kojim radim, isto je ustuknula I zakočila kad je vidjela velikom bijelog psa koji je btw tamo bio najmirniji I najstaloženiji pas. Ali ona to ne zna I sama slika tog psa kod nje je stvorila nelagodu. Nismo ušle u park, već je vlasnica učinila par krugova oko parka hraneći Azru.
Naravno da smo postale najzanimljiviji dio psima u parku hahahah te su svi malo po malo dolazili vidjet koje su ove I što one rade. Azra ih je s određene distance promatrala papajući piletinu I igrajući se s nama. Mic po mic približila se vratima gdje su je gledale dvije minijature kao što je I ona sama I dali joj super podršku. Doslovno su samo stajali I gledali ju.
Čak bi I ušli u tom trenu da nije bilo većih pasa koji su trčali po parku jer osim straha postoji I šansa da je ozljede. Nažalost, nerijetko viđeno. Ali smo sačekali jednog od njih dvoje da izađu s vlasnicom te su se Azra I psić malo izigrali ispred parka I naravno napapali piletine. Zatim je još jedan izašao I lijepo se javio Azri te su se I oni poigrali. U jednom trenutku su se svo troje igrali.
Zašto je razlika vani I unutra parka? Zato što da smo je uvele svi oni bi se od pustog uzbuđenja zaletjeti na Azru lajući I ona bi se vrlo vjerojatno prepala.
Ovako je polako upoznala jednog pa drugog I oba psa su bili puno smireniji van parka nego unutar parka. I Azra će na drugom satu polako ušetati u prazan park, čisto da iznjuši sve te razne mirise, te će polako doći jedan po jedan pas. Sa svakim će se u miru ponjušiti, pozdraviti. Pazit ćemo na njen govor tijela I kad joj bude zabavno izvest ćemo je iz parka. Tako ćemo izbjeći frustracije I mogućnost loše reakcije na pse. S vremenom će I ona htjeti ostajati duže ali vlasnica će uvijek paziti da uzbuđenje ne prijeđe granice I da ne eskalira. Pas koji je preuzbuđen jako brzo postane isfrustriran te se počne svađati s drugim psima. Takvi psi ne razmišljaju glavom, jednostavno nisu u stanju u tom trenutku. Zato mi moramo paziti da na vrijeme izvedemo psa iz parka. Nikako nemojte u parku hraniti psa, pogotovo ne bacati hranu po parku. Na vrijeme , prije ulaska u park hranu spremite u torbice ili ruksake. U suprotnom može nastati opće ludilo I svađanje. Isto tako I s igračkama. Neki psi su skloni čuvanju resursa (hrana, igračke, šiške ili grane) I vrlo brzo može doći do nepotrebne svađe. Stoga, pustite ih da se međusobno igraju I njuškaju a sa svojim psom prije ili nakon parka otiđite negdje I u miru se poigrajte. Možete isto tako doći I kad je park prazan I iskoristiti to vrijeme za igru sa svojim psom.
Parkovi za pse su super da se psi razigraju, da se razlete ali prečesto nažalost to prijeđe granice. Psi postanu preuzbuđeni, nakon parka se ne mogu smiriti I kao takve ih vlasnici odvedu kući a bilo bi dobro malo prošetati sa psom oko kvarta. Čisto da splasne uzbuđenje I onda otići kući. Promatrajte svoga psa. Promatrajte ga u igri. Pazite na govor tijela, ako se prečesto odmiče od nekog psa, ili se “otresa” (snapping) na pse koji se vrte oko njega, ako ga neki pas zaskače pre često, ako se skriva ispod klupice,kraj vas. Sve su to znakovi gdje pas poručuje “dosta mi je parka, ja bi negdje drugdje”. Budite fer I izvedite svog psa u neku mirnu šetnju ili da se poigra s negdje drugdje, gdje mu društvo više odgovara. Psi inače najviše vole igru 1 na 1. Jako puno pasa se povuče ako neki treći pas dođe u igru. Možda vašem psu više takvo nešto odgovara. Stoga pripazite na signale koje vam vaš pas šalje.
Ono što moram napomenuti je da niti slučajno ne stanete sa psom ispred parka punog pasa I pustite svog psa da samo zuri u njih. S tim mu samo podižete uzbuđenje I napetost. Ono što trebate raditi je klasično protuuvjetovanje I desenzitizaciju. Više o tome pročitajte na linku https://nannydog.hr/reaktivci-u-gradu-zapocnite-dan-s-pravom-sapom/
Također u park za pse otiđite onda kad je pas primio sva cjepiva.